Мислим да ће све више људи почети да пише
то ће постати благотворно и једино средство комуникације
јер разговор као непресушна људска потреба или дијалог са другим бићем неће постојати, неће бити могућ,
"Како пронаћи саговорника",већ видим један од могућих наслова неког бест селер приручника, или на пример "императив данашњице- остварити смислен дијалог" итд.
Шта мислите да је ово немогуће, па и мој деда се смејао када су му рекли да ћемо воду за пиће куповати!
Разговор и размена осећања и мисли изумире, данас постаје претенциозно да износите отоврено своја осећања а слушање другог људског бића је постало питање времена и организације...
Некада се сматрало врлином и основном културом да саслушате свог саговорника, да размените топле речи, да без устезања кажете оно што вам је на срцу а не у глави
Људи су лишени да буду људи и комуницирају као некада, одузели су нам то право и поробили нас новом технологијом.
Зато су људи и престали да говоре шта осећају већ говоре само оно што не мисле како не би дошли у ситуацију да кажу шта мисле јер би онда то довело у питање и шта осећају...
Остала сам сама са белим чистим папиром и жељом да све лепо кажем и да само неком испричам и ништа више, ипак је битно да постоји неко ко ће да нас чује, тада засигурно знамо да постојимо, тада смо сасвим сигурно да смо још увек живи...
