Budite
dobri prema svoj deci ne samo prema svojoj.
Juče
sam se setila sebe pre par godina kada sam imala samo jedno dete, koje sam upravo pokušavajući da zaštitim onesposobila
da se danas izbori za ljuljašku u parku, za svoj red u gimnastičarskoj sali,
kao i za par surovih reči koje je naučilo takođe od mene i vratilo mi jednom tako lepo
kašiku u usta da nisam znala kako da odgovorim.
Videla
sam sebe uplašenu tada kada sam mislila da je red da odreagujem objasnivši deci
u parku da je došao red na moje dete da se ljulja, kako su svi oni veliki i
prevazišli valjda ljuljanje i da daju sad malo nama da se ljuljamo…time sam
ugrozila mogućnost nagađanja i dogovora kao i bilo kakvog dijaloga sa decom jer
su me samo čudno pogledala i napustila deo parka gde su bile ljuljaške a ja i
moja ćera ostale same da se ljuljamo….nije ni to bilo baš lepo od mene.
Danas
kad već imam drugo dete dešava se ista situacija u parku, mlađe dete dolazi do
ljuljaške i gura devojčicu koja ljulja svoju igračku i naravno majka koja
uskače i odgovara : „a ne ne, neće moći tako, žao mi je bato, moraćeš da
ostaviš moje dete na miru da se ljulja.“ Pošto mlađe dete ne razume šta se od
njega očekuje nastavlja i dalje da gura igračku sa ljuljaške i da seda, logično
jel da, međutim opet majka uleće sad se već obraća meni i kaže :“gospođo,
hoćete da ga pomerite molim Vas“, ja odgovorim :“ajde budi dzentlmen nek se
ljulja prvo ona pa ćeš ti“ međutim moje dete još ne zna šta je to biti
džentlmen zato i dalje insistira da sedne na tu ljuljašku i da dobije svoje,
tek onda vidim majku kako nervozno mlatnu igračku sa ljuljaške podiže svoje
dete i stavi ga da sedi i poče da je ljulja. Tek onda je moje dete shvatilo
poruku i krenulo do druge ljuljaške, međutim dotrčala je pre njega mala
spretnija devojčica, ovaj moj je teo prosto d pukne od muke, samo što nije
zaplakao, kakva nepravda na sve strane to je govorilo njegovo malo lice ali ja
sam i dalje nemo ćutala i odgovorila,: „moraš da budeš brz kad nešto želiš
inače će neko brži to da ti mazne“. Sve je to slušala velika devojčica koja se
ljuljala pored, ustala je pozvala mog malog malca kako mu mi već od milošti
tepamo i ustupila mu ljuljašku, ja nisam stigla da otvorim usta a moje dete je
sa šitokim osmehom odgovorilo :“ VALA“ . Na kraju smo uspeli da se ljuljamo da
izmislimo čak i jednu pesmicu koju poklanjam svoj deci jer su se svi nasmejali
dok smo pevušili:
„sve
baš bube sve vole malog Voju,
Mali
Vojo joj oj šta to lepo imaš da im daš,
Bube te ljube, bube te maze, šta ćeš da ima daš?
Mali
Voja ima samo osmeh slatki, osmeh medeni, osmeh najlepši!!!
