петак, 11. септембар 2020.
The first time ever I saw your face
годину дана
како те нема
као да си све време са нама
годину дана те тражим
призивам
зовем твоје име
у молитви, песмама, речима, гласом без звука
кроз јецај душе
затим погледам у излазак сунца
осетим мирис тамјана
кажеш ја ћу заувек бити са вама
и морам да се утешим
чекам мир и смирење
некад дође
некад га нема јако дуго
остаје празнина
и тишина
која даје наговештај
да си ту
ипак
заувек
и сада покушавам да се сетим
светих који нису са нама
призивањем имена твога
осим сазнања да сам несавршена
и да ми у снове нећеш доћи
ја ћу продати своју бол за мало среће
у забораву
оном ко то понуди
а заузврат
ћу чекати...васкрсење мртвих
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар