петак, 11. септембар 2020.

The first time ever I saw your face

годину дана како те нема као да си све време са нама годину дана те тражим призивам зовем твоје име у молитви, песмама, речима, гласом без звука кроз јецај душе затим погледам у излазак сунца осетим мирис тамјана кажеш ја ћу заувек бити са вама и морам да се утешим чекам мир и смирење некад дође некад га нема јако дуго остаје празнина и тишина која даје наговештај да си ту ипак заувек и сада покушавам да се сетим светих који нису са нама призивањем имена твога осим сазнања да сам несавршена и да ми у снове нећеш доћи ја ћу продати своју бол за мало среће у забораву оном ко то понуди а заузврат ћу чекати...васкрсење мртвих