петак, 06. септембар 2013.

Смех

Данас ме баш ухватило смејање неко
 не могу да престанемммААммм мних...
још на јутарњем састанку ми се прикрао и почео да пушта смешне идеје
на пример визија  мог директора  у лику Љигнослава
увек спроводи неку правду и тражи  истину,
па тај неки стандард који не можемо да нађемо, то ме подсетило као на сцену из научно фантастичног филма, нема нигде Стандарда а допис који смо допбили се позива на њега, ахахахах, као сцена из серије досије Икс,
Боже питам се откуд толико озбиљности
како су то тако неважне ствари запоселе људе,
да,онда је било речи о некој државној комисији и о извештају комисије из 1989 год
а наш директор је рекао како си ти људи сад већ пензионери и као какве ми вајде имамо од њих а аја сма праснула у смех, сузе су ми потекле, сви су ме погледали као шта ми је и нико није знао узрок и нико није могао да претпостави да сам у том тренутку замислила сцену како Сунђер Боб одлази са Патриком у старачки дом да посети своје хероје за које верују да су још увек способни да се боре против неправде
па мислил стварно нестварно
сутра ћемо се позивати и на мртве
њихова дела и речи
наравно да хоћемо, па нисмо ми попили сву мудрост овог света, записник је увек био и остао оно што и јесте, садржај са неког састанка...бла, бла, бла....тако неважно, Боже мој. шта ми је данас!

Нема коментара:

Постави коментар