понедељак, 09. децембар 2013.

Срећа

Јутрос возим тако и нешто размишљам
баш ме добро служи ауто, што бих куповала нови
боље да уштедим за кућу
онда се сетим како сам опет сањала кућу у Струмици и размишљам шта то подсвест покушава да ми каже, па та кућа је одавно продата а ја је живо сањам као да сам и даље власник...да ли је могуће да и кућа има душу?
Јутрос ми се учинило да су сви људи добри и да је пуно љубави, која нам измиче. Највише сам мислила на своју ћерку, колико ми недостаје и колико ли ја њој недостајем? Још сам размишљала да ли бих могла само од писања да живим?
Време би ујутро користила за писање, поподне бих кувала и расла уз ћерку, увече бих размишљала како даље да наставим причу коју сам ујутро започела и са том  мишљу бих легла, онда би ми у сну дошао неки одговор или идеја и ујутро бих то одмах бацила на папир док је вруће. А, какав план, па дивота, милина, срећа....

Нема коментара:

Постави коментар