Певање
има ту драж да заиста заборавиш где си шта си само осећаш ко си
Излази
и извире из тебе твоја суштина твоја
борба твоја љубав, агонија и снага
Кад
се само сетим каква провиђења пролазе, игре светлости и падање у благи транс,
не могу да верујем да сам се одрекла тог живота, пробе два пута недељно, бенд
као породица, заједно пијемо кафу, пиво, заједно правимо храну, заједно слушамо
музику, заједно се у глас смејемо и свађамо…онда
неком само сине идеја, кренемо да импровизујемо без икакве тежње да то касније
постане песма, једноставно се лудирамо без пардона без устезања и страха и тада
у том тренутку настаје чудо, постајемо једно, звучимо апсолутно синхронизовано
и све добија смисао
Нема коментара:
Постави коментар